Šta je stres i kako utiče na naše telo, um i život

"Stres" – reč koja odzvanja našim modernim životima, neizostavno se uvukla u svakodnevni govor. Koliko smo samo puta čuli ili izgovorili da je nešto "stresno"?

Od kašnjenja na posao, preko gužve u saobraćaju do velikih životnih promena. Ali šta je zapravo stres? Da li je on uslovna reakcija na događaje, odbrambeni mehanizam ili stanje koje ne možemo izbeći? 

U daljem tekstu detaljno ćemo objasniti šta je to stres, kako ga prepoznati, koji su njegovi fizički i psihološki problemi, kao i šta možemo da uradimo da se izborimo sa njim.

Šta je stres?

Stres je prirodna reakcija organizma na izazove, pritiske ili pretnje iz spoljnog sveta. Kada se suočimo sa nekom životnom situacijom koju doživljavamo kao opasnu, tešku ili iznenadnu, naše telo automatski aktivira odgovor poznat kao "bori se ili beži". 

Ovaj mehanizam je prirodan, i osmišljen je da nas zaštiti od opasnosti (kako bi bolje razumeli stres zamislite da vas juri opasna životinja, u tom slučaju vaš organizam trenutno aktivira odgovor "bori se ili beži", što nam pomaže da shvatimo da je stres u svojoj osnovi koristan za preživljavanje). Ipak, ukoliko smo konstantno u režimu preživljavanja, stres može da postane hroničan.

Suštinski gledano, stres je hemijski i fiziološki odgovor tela, pri čemu se aktiviraju različiti hormoni stresa, kao što su kortizol, adrenalin i noradrenalin. Oni ubrzavaju rad srca, povišavaju krvni pritisak, i pripremaju telo za brzu akciju.

Kako stres utiče na telo

Kada stres shvatimo kao sistem preživljavanja, sa svim pratećim fiziološkim promenama, dolazimo do zaključka da kratkoročni stres može biti i koristan, jer povećava fokus, energiju i spremnost za delovanje. Međutim, hronični stres ima u putpunosti suprotan efekat i može ozbiljno da naruši zdravlje.

Fizički simptomi stresa uključuju:

• Hroničan umor i iscrpljenost

• Glavobolje

• Problemi sa varenjem

• Lupanje srca

• Povišeni krvni pritisak

• Slabljenje imunog sistema

• Poremećaji sna

Kako stres utiče na imunitet?

Sres koji dugo traje i prerasta u hroničan negativno utiče na sposobnost organizma da se bori protiv infekcija. Zašto se ovo dešava? 

Hormoni stresa, posebno kortizol, direktno utiču na funkciju imunog sistema tako što usporavaju delovanje belih krvnih zrnaca zaduženih za odbranu tela od infekcija. Kada su nivoi kortizola konstantno povišeni, organizam proizvodi manje antitela, a sposobnost prepoznavanja i uništavanja patogena opada.

Pored toga što smanjuje sposobnost odbrane od infekcija, stres utiče i na upalne procese u telu. U početnim fazama stresa dolazi do povećanja upalnih molekula, što može biti korisno kratkoročno, ali ako stanje potraje, dolazi do hronične upale koja dodatno narušava imunitet i povećava rizik od raznih bolesti, uključujući autoimune poremećaje, srčana oboljenja i dijabetes.

Studije pokazuju da ljudi pod konstantnim stresom češće oboljevaju od prehlada, gripa i drugih infekcija, sporije se oporavljaju od bolesti i imaju više komplikacija prilikom lečenja.

Iz svih navedenih razloga važno je prepoznati stres na vreme i uvesti tehnike koje podstaju opuštanje, regeneraciju i jačanje imunog sistema.

Kako stres utiče na mozak i mentalno zdravlje

Mozak je posebno osetljiv na uticaj stresa, a kada je on prisutan duže vremena posledice mogu bii višesturke. 

Stres i mentalno zdravlje su duboko povezani, a neki od simptoma mogu uključivati:

• Povećanu anksioznost

• Depresivne misli

• Problemi sa pamćenjem i koncentracijom

• Nesanica

• Razdražljivost i emocionalna nestabilnost

Kako prepoznati stres? Jasni znaci da ste pod stresom

Stres ne deluje samo fizički ili mentalno, s toga nikada nije prisutan samo jedan fizički ili psihološki simptom. 

Štaviše, stres može dovesti do značajnih promena u ponašanju u svakodnevnim okolnostima, kada nam se čak i najjednostavnije stvari mogu činiti nepodnošljivo teškim.

Znaci da ste pod stresom mogu biti:

• Osećaj pritiska i preopterećenosti

• Učestalo zaboravljanje i konfuzija

• Nemir i nesanica

• Gubitak ili povećan apetit

• Povlačenje iz društvenih kontakata

• Pad motivacije

Uticaj stresa na svakodnevni život

Stres može uticati na sve aspekte svakodnevnog života: odnose sa drugima, posao, pa čak i naše navike. Ljudi pod stresom često pribegavaju nezdravim mehanizmima suočavanja, kao što su pušenje, prejedanje, prekomerno konzumiranje kofeina ili alkohola.

Hronični stres takođe može narušiti profesionalne i porodične odnose, jer se osoba oseća iscrpljeno, emotivno reaktivno i bez energije.

Fizičko zdravlje:

Dugotrajan stres može dovesti do različitih fizičkih problema, uključujući glavobolje, bolove u mišićima, probleme sa varenjem, povišen krvni pritisak, oslabljen imunitet i povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Mentalno zdravlje:

Stres je značajan faktor rizika za razvoj ili pogoršanje mentalnih poremećaja kao što su anksioznost, depresija, napadi panike i problemi sa spavanjem. Može uticati na koncentraciju, pamćenje i donošenje odluka.

Produktivnost:

Na poslu ili u školi, stres može smanjiti produktivnost, kreativnost, efikasnost i sposobnost fokusiranja. Česte greške i kašnjenja mogu biti posledica preopterećenosti stresom.

Socijalni život:

Stres može dovesti do povlačenja iz društva, smanjene želje za interakcijom i poteškoća u održavanju bliskih odnosa. Osoba pod stresom može postati razdražljiva, netolerantna i manje empatična prema drugima.

Donošenje odluka:

Visok nivo stresa može negativno uticati na sposobnost racionalnog razmišljanja i donošenja promišljenih odluka. Impulsivne reakcije i loše procene mogu biti češće u stresnim situacijama.

Lično zadovoljstvo i kvalitet života:

Generalno, hronični stres značajno smanjuje opšti osećaj zadovoljstva životom, sreće i blagostanja. Osoba se može osećati konstantno napeto, zabrinuto i bez radosti.

Kako se izboriti sa stresom

Dobra vest je da postoje mnogi načini kako se izboriti sa stresom i prevenirati njegove štetne posledice. Ključ leži u prepoznavanju uzroka i razvijanju zdravih strategija suočavanja.

Evo nekoliko saveta:

1.      Fizička aktivnost: Vežbanjem se smanjuje nivo hormona stresa i povećava nivo serotonina i endorfina.

2.      Duboko i svesno disanje: Dokazano smanjuju anksioznost i poboljšavaju emocionalnu stabilnost.

3.      Zdrav san: Odrasli bi trebalo da spavaju najmanje 7-8 sati.

4.      Podrška okoline: Razgovor sa prijateljima, porodicom ili terapeutom može imati ogroman efekat.

5.      Balansiran unos hrane: Hrana bogata magnezijumom, omega-3 masnim kiselinama i vitaminima B grupe može pomoći u regulaciji stresa.

U nekim slučajevima, korisni mogu biti i dodaci ishrani ili prirodni proizvodi koji sadrže adaptogene biljke poput ašvagande, lavande ili matčinjaka.

Naša preporuka je da pronađete svoj individualni pristup upravljanju stresom, kombinujući ove i druge zdrave strategije koje vam najviše odgovaraju. 

Pored toga, naš ADORIA prsten dizajniran da vam pomogne u ublažavanju stresa. Njegov intuitivni rotirajući mehanizam pruža stimulaciju koja može efikasno odvratiti vaš fokus sa negativnih misli i postepeno vas umiriti u stresnim situacijama. Ova jednostavna, a elegantna primena može biti koristan alat u vašoj svakodnevnoj borbi protiv napetosti. 

Važno je napomenuti da ukoliko stres postane preplavljujući i značajno utiče na vaš kvalitet života, uvek je preporučljivo potražiti stručnu pomoć psihologa ili psihoterapeuta koji će vam pružiti adekvatnu podršku i smernice.

Vaš mir je prioritet

Stres je neizostavan deo savremenog života, ali njegova prisutnost ne mora nužno da naruši naše zdravlje i kvalitet života. Razumevanjem suštine stresa, njegovih fizičkih i mentalnih uticaja, kao i potencijalnih posledica, stičemo moć da aktivno radimo na uspostavljanju zdravije i uravnoteženije svakodnevice. 

Ukoliko primetite upornu umornost, probleme sa pamćenjem, pojačanu razdražljivost ili neobjašnjive fizičke tegobe, važno je da prepoznate ove signale kao potencijalne indikatore stresa i reagujete pravovremeno. Ne zaboravite da je vaš unutrašnji mir i mentalna ravnoteža dragoceniji od bilo kakvih spoljašnjih pritisaka. 

Pronađite aktivnosti i alate koji vam pomažu da se opustite i regenerišete – bilo da je to umirujuća šetnja u prirodi, slušanje omiljene muzike, vođenje dnevnika, ili čak diskretan podsetnik poput našeg ADORIA prstena koji vas motiviše da usporite i svesno udahnete.