Prema statistici, 4% svetske populacije pati od nekog oblika anksioznosti. Ovo nam govori da su anksiozni poremećaji jedna od najčešćih tegoba modernog doba sa kojom se veliki broj ljudi suočava.
Ipak, nije svaka uznemirenost anksioznost, niti simptomi kao što su nelagodnost, lupanja srca i strah uvek ukazuju da je prisutan anksiozni poremećaj.
U ovom tekstu ćemo objasniti šta je tačno anksioznost, kako je možete prepoznati i razlikovati od stresa, i šta možete uraditi već danas kako bi smanjili njene simptome.
Šta je anksioznost?
Anksioznost je više od brige. SZO definiše anksiozne poremećaje kao stanja koja uključuju preterani strah i zabrinutost, praćene različitim fizičkim i mentalnim simptomima anksioznosti.
Osećaj koji prati anksioznost najčešće se opisuje kao:
- Intenzivna i preterana briga koja prevazilazi normalno osećanje zabrinutosti u svakodnevnim situacijama.
- Osećanja koja je teško kontrolisati i sa kojima se ne može upravljati.
- Preterana uznemirenost koja utiče na svakodnevni život i opšte stanje osobe koja se bori protiv anksioznosti.
- Simptomi koji ne prolaze već traju mesecima ili čak godinama.
SZO naglašava da anksiozni poremećaji mogu ometati svakodnevne aktivnosti i narušiti porodični, društveni, poslovni ili školski život osobe.
Ljudi sa anksioznim poremećajima mogu da dožive preterani strah ili brigu u vezi sa konkretnim situacijama (poput napada panike ili društvenih interakcija) ili, u vezi sa različitim svakodnevnim događajima.
Ljudi koji pate od anksioznosti često izbegavaju situacije koje mogu da pokrenu simptome.
Kako razlikovati anksioznost od stresa?
Anksioznost često može biti pogrešno protumačena kao stres, ali i obratno. Iako mogu biti isprepletani, oni predstavljaju različite emocionalne odgovore tela i nervnog sistema.
S tim u vezi, stres obično nastaje kao rezultat spoljašnjih okidača koje organizam prepoznaje kao stresne ili opasne. Ovi okidači su često kratkotrajni a mogu biti uzrokovani događajima koji nose negativne emocije (primer: svađa, otkaz, finansijski problemi,..). Kao i kod anksioznosti, osobe koje doživljavaju stres isto mogu primetiti niz mentalnih i fizičkih simptoma.
Anksioznost, s druge strane, karakteriše izuzetno uporna i prekomerna briga koja traje. Čak i kada ne postoji očigledan okidač za brigu, simptomi koje povezujemo sa anksioznošću ostaju prisutni.
Ovde je jako bitno napraviti razliku i istaći da se anksiozni poremećaji razlikuju od prolaznih osećanja anksioznosti po svom intenzitetu i trajanju. Kod poremećaja ovaj osećaj obično traje mesecima i negativno utiču na dobrobit i funkcionisanje.
Najčešći simptomi stresa uključuju:
- ubrzan rad srca
- ubrzano disanje
- anksiozne misli
- promenljivo raspoloženje, razdražljivost ili bes
- opšte nezadovoljstvo
- osećaj preopterećenosti
- usamljenost
- mučnina
- vrtoglavica
- dijareja ili zatvor
Najčešći simptomi anksioznosti uključuju:
- ubrzan rad srca
- ubrzano disanje
- osećaj nelagode ili strepnje
- znojenje
- dijareja ili zatvor
- nervoza
- napetost
- nemir
Razlikovanje stresa i anksioznosti ponekad može biti izazovno, jer oba stanja imaju slične fiziološke simptome. Međutim, stres je često kratkotrajan i povezan sa specifičnim, prepoznatljivim uzrokom, dok anksioznost može biti uporna i nastati bez jasnog okidača.
Zašto dolazi do anksioznosti?
I stres i anksioznost su prirodna reakcija organizma koja kaže: „bori se ili beži“. Kada smo suočeni sa situacijom koja nam izgleda kao pretnja, telo oslobađa hormone stresa (najčešći hormon stresa je kortizol), što dovodi do ubrzanog rada srca i povećanog protoka krvi u mišiće i organe, pripremajući osobu da se suoči sa opasnošću.
Disanje postaje ubrzano, a krvni pritisak raste, dok se istovremeno, čula izoštravaju, a telo oslobađa hranljive materije bogate energijom u krvotok. Ovaj brzi proces je ono što prepoznajemo kao stres, pri čemu je anksioznost često naknadni emocionalni odgovor.
Mnogi ljudi prepoznaju anksioznost kao osećaj brige ili strepnje pre važnog događaja, što može poslužiti za povećanje budnosti. Iako je odgovor „bori se ili beži“ neophodan mehanizam preživljavanja, on može postati problematičan kada se preterano aktivira, pogotovo u situacijama kada ne postoji realna opasnost po život.
Još neki od čestih razloga koji mogu biti okidač za anksioznost su:
Hroničan stres - Ukoliko veliki broj životnih situacija doživljavamo stresnim, a nemamo način da isti akumuliramo ovo može dovesti do hroničnog stresa koji postaje okidač za anksioznost.
Način života i loše životne navike - Nedostatak sna, prekomerni unos kofeina, alkohola ili psihoaktivnih supstanci, pušenje cigareta, kao i fizička neaktivnost, mogu doprineti razvoju anksioznosti ili pogoršanju postojećih simptoma.
Nasledni faktori - Kod nekih osoba postoji genetska predispozicija za anksioznost, pa ukoliko je neki član porodice patio od anksioznih poremećaja, veća je verovatnoća da će se ona razviti.
Često anksioznost ne dolazi nakon jednog događaja, već nastaje kao posledica više stresnih situacija, loše akumulacije nervoze, nezdravih životnih navika i ostalih potencijalnih faktora.
Kako pobediti anksioznost
Ukoliko ste primetili jedan ili više simptoma anksioznosti koji se ponavljaju i traju duži vremenski period, potrebno je da se konsultujete sa stručnim licem. Mentalno zdravlje je preduslov za srećan život, a stručne osobe će vam pomoći da pronađete najbolji način za vašu borbu sa anksioznošću.
Iako je rad sa stručnim licem najbolji način da pobedite anksioznost, postoje jednostavni saveti koje možete isprobati kako biste umirili um i smanjili nivo stresa.
Usvojite umirujuće životne navike
Redukovanje stresa je ključ u borbi protiv anksioznosti, ali treba početi od svakodnevnih životnih navika koje ga mogu povećati. Razmislite o ostavljanju pušenja ukoliko ste pušač, povedite računa o ishrani i povećajte fizičku aktivnost. Čak i lagana šetnja u prirodi može značajno doprineti smanjenju napetosti i poboljšanju raspoloženja.
Vodite dnevnik anksioznosti
Ritual vođenja dnevnika anksioznosti može biti koristan korak ukoliko želite da se izborite sa anksioznošću. I veoma je jednostavan! Zapisujte svoje misli i okolnosti kada se javi osećaj brige kako biste bolje razumeli svoje okidače, a onda probajte da ih rastumačite. Ukoliko ne možete samostalno da uočite obrazac uvek možete potražiti savet od stručnog lica.
Pokušajte sa aromaterapijom
Aromaterapija, na primer uz korišćenje difuzera sa eteričnim uljem lavande, može imati umirujuće efekte. Blago ispuštanje umirujućih aroma može opustiti nervni sistem i poboljšati raspoloženje.
Istražite korene anksioznosti
Pokušajte da se prisetite kada ste prvi put počeli da osećate anksioznost i šta se tačno tada dešavalo. Zapisivanje tih sećanja ili razgovor o njima sa stručnim licem može pomoći u razumevanju uzroka.
Olakšajte anksioznost suptilnim alatima
Naš ADORIA prsten protiv anksioznosti dizajniran je da pruži suptilno i elegantno rešenje za simptome anksioznosti i stresa. Jednostavnim rotiranjem prstena možete preusmeriti fokus sa uznemirujućih misli na sadašnji trenutak, pružajući vam diskretan i siguran način da upravljate stresom bilo gde i bilo kada.
Smanjite jutarnji kofein i izbegavajte alkohol uveče
Umesto da samo kažete "ograničite kofein", pokušajte da smanjite ili izbacite kafu i energetska pića, posebno ujutru kada nivo kortizola prirodno raste. Takođe, izbegavajte alkohol uveče jer iako može delovati opuštajuće na kratko, često remeti san i može pojačati anksioznost kasnije.
Stvorite večernju rutinu za bolji san
Umesto da se samo držite okvira od zdravih 8 sati sna, probajte da uvedete konkretnu večernju rutinu sat vremena pre spavanja. To može uključivati toplo tuširanje, čitanje knjige, slušanje umirujuće muzike ili praktikovanje laganih vežbi istezanja. Cilj je da vašem telu nežno signalizirate da se priprema za odmor.
Podelite velike zadatke na manje korake
Umesto neodređenog "postavite realna očekivanja", kada se osećate preplavljeno, uzmite jedan veliki zadatak koji vas brine i razložite ga na manje, konkretne korake. Fokusirajte se na završavanje samo jednog malog koraka što će zagarantovano smanjiti osećaj preopterećenosti i vratiti osećaj kontrole.
Anksioznost je realna - ali i rešiva!
Ako ovo čitate i prepoznajete se u svemu navedenom – znajte da niste sami. Anksioznost je realna, ali i rešiva, s toga ne mora da vas definiše.
Kroz razumevanje, brigu o sebi i podršku stručnjaka, možete povratiti osećaj mira i kontrole nad sopstvenim životom. U svetu u kojem se često podrazumeva da treba da budemo “jaki”, “produktivni” i uvek “u kontroli”, zaboravljamo da umor, strah i teskoba nisu znakovi slabosti – već znakovi da ste ljudsko biće koje oseća.
Anksioznost ne umanjuje vašu vrednost. Ona je deo unutrašnje borbe koju vodi mnogo više ljudi nego što se na prvi pogled vidi.