Prevrtanje po krevetu u sitne sate, dok se um neprestano vrti oko mogućeg negativnog ishoda nekog budućeg događaja. Možda je to važan intervju za posao sutradan, ili ključni ispit od kojeg zavisi dalji put. Ili je možda reč o dubokoj brizi za drage osobe, njihovo zdravlje i sigurnost.
Svi se povremeno susrećemo sa brigom, što je prirodan odgovor na neizvesnost i potencijalne izazove života. Međutim, postoji tačka kada briga prestaje da bude konstruktivna i postaje opterećenje. To je trenutak kada se pretvara u preteranu brigu, stanje koje oduzima mir i energiju, a ne nudi rešenja.
U ovom blogu istražićemo prirodu preterane brige i ponuditi praktične strategije o tome kako prevazići preteranu brigu i povratiti kontrolu nad svojim mislima i svakodnevnim životom.
Kada briga postaje preterana?
Briga je prirodan mehanizam koji nam pomaže da se pripremimo za potencijalne izazove i rešavamo probleme. Ona nas motiviše da učimo za ispit, da se pripremimo za prezentaciju ili da preduzmemo mere predostrožnosti za svoje zdravlje. Međutim, postoji jasna granica kada ova korisna emocija prelazi u preteranu brigu, stanje koje više ne služi konstruktivnoj svrsi.
Preterana briga se manifestuje kao ciklus misli koji se neprestano ponavlja, često bez jasnog zaključka ili rešenja. Um se fokusira na najgore moguće scenarije, preuveličava rizike i zanemaruje realne šanse za pozitivan ishod. Osoba može da oseti stalnu mentalnu uznemirenost, teškoću da se opusti i da se oslobodi tih opsesivnih misli.
Za razliku od produktivne brige koja vodi ka akciji, preterana briga je paralizujuća i neefikasna. Ona često uključuje "šta ako" pitanja koja nemaju konkretan odgovor i koja vode samo do veće anksioznosti. Uobičajeni okidači mogu biti finansijske nesigurnosti, zdravstveni problemi, porodični odnosi ili globalni događaji, ali kod preterane brige, reakcija na ove okidače je disproporcionalna i neprestana.
Da li je normalno brinuti se?
Sasvim je normalno i ljudski brinuti se. Briga je, u svojoj suštini, prirodna reakcija na neizvesnost i potencijalne opasnosti u životu. Ona nas upozorava na rizike, pomaže nam da se pripremimo za izazove i motiviše nas da tražimo rešenja. Na primer, briga o uspehu na važnom projektu može vas podstaći da uložite više truda i vremena. Briga o zdravlju voljene osobe može vas naterati da preduzmete korake za njenu dobrobit. Ova vrsta brige je konstruktivna jer nas podstiče na akciju.
Problem nastaje kada briga postane preterana, što znači da je intenzitet brige nesrazmeran situaciji, ili da ne dovodi do konkretnih akcija. Kada se fokus prebaci sa rešavanja problema na ponavljanje negativnih scenarija u glavi, bez ikakvog napretka, tada se briga pretvara u preteranu brigu.
To više nije zdrava reakcija, već opterećujući ciklus koji može da ima negativan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje. Razumevanje ove razlike je ključno za učenje kako prevazići preteranu brigu.
Znakovi preterane brige
Kada briga pređe granicu korisnog i postane preterana briga, to se često manifestuje kroz niz prepoznatljivih znakova, kako na mentalnom, tako i na fizičkom nivou. Razumevanje ovih indikatora je prvi korak u procesu učenja kako prevazići preteranu brigu.
Evo nekih znakova da ste pod uticajem preterane brige:
-
Stalna zabrinutost: Imate osećaj da se vaš um neprestano vrti oko nečega, čak i kada nema neposrednog razloga za to. Misli o najgorem mogućem scenariju su dominantne.
-
Fizički simptomi: Preterana briga može izazvati fizičke manifestacije kao što su glavobolje, umor, napetost mišića, problemi sa varenjem, ubrzan rad srca ili drhtavica.
-
Problemi sa spavanjem: Teško vam je da zaspite, često se budite tokom noći ili spavate nemirno zbog misli koje vam se roje po glavi.
-
Poteškoće sa koncentracijom: Osećate da se teško fokusirate na zadatke, bilo na poslu, u školi ili tokom svakodnevnih aktivnosti. Vaše misli često lutaju ka brigama.
-
Razdražljivost: Lako se iznervirate ili naljutite, čak i zbog sitnica. Tolerancija na frustraciju je smanjena.
-
Izbegavanje situacija: Počinjete da izbegavate određene situacije, mesta ili ljude jer se plašite da će izazvati brigu ili anksioznost.
-
Povećana konzumacija supstanci: U nekim slučajevima, ljudi pokušavaju da smire preteranu brigu konzumiranjem supstanci kao što su alkohol ili, na primer, cigarete. Povećana potreba za cigaretama i nemogućnost da ih ostavite, iako ste svesni štetnosti, može biti znak da ih koristite kao nezdrav mehanizam za suočavanje sa brigom.
-
Nenormalni strahovi: Razvijate iracionalne strahove ili ste preterano zabrinuti zbog stvari koje se obično ne smatraju pretnjom.
Kako izgleda preterana briga u praksi
Preterana briga često nije apstraktan osećaj, već se manifestuje kroz vrlo konkretne situacije i obrasce ponašanja u svakodnevnom životu. Može se pojaviti u različitim oblicima, prožimajući vaše misli i akcije na način koji ometa normalno funkcionisanje. Razumevanje kako se preterana briga ispoljava u praksi je ključno za učenje kako prevazići preteranu brigu.
Na primer, osoba koja se preterano brine o finansijama može provoditi sate pregledavajući bankovne izvode, proveravajući svaku transakciju, čak i kada je finansijska situacija stabilna. Mogli bi da izbegavaju trošenje novca, čak i na neophodne stvari, ili da neprestano razmišljaju o najgorim mogućim scenarijima, kao što je gubitak posla ili nemogućnost plaćanja računa, iako za to nema realnih indikacija.
U socijalnim interakcijama, preterana briga se može manifestovati kroz prekomerno analiziranje razgovora nakon što se završe. Možete se pitati da li ste rekli nešto pogrešno, da li ste ostavili loš utisak, ili da li vas neko ne voli, čak i kada nema nikakvih naznaka da je tako. To može dovesti do izbegavanja društvenih okupljanja ili osećaja anksioznosti pre i tokom njih.
Kada je reč o zdravlju, preterana briga se često ogleda u čestom pretraživanju simptoma na internetu, uveravanju u postojanje ozbiljnih bolesti na osnovu blagih ili normalnih telesnih senzacija, i ponovnim posetama lekaru bez jasnog razloga. Svaka nova bol ili nelagodnost može biti povod za intenzivnu anksioznost i zamišljanje najgoreg mogućeg ishoda.
Preterana briga na poslu se može pokazati kroz perfekcionizam koji oduzima previše vremena i energije, neprestano proveravanje urađenog posla, strah od grešaka ili prekomernu zabrinutost o tuđem mišljenju. To može dovesti do odlaganja zadataka ili osećaja preopterećenosti.
Sve ovo ukazuje na to da preterana briga nije samo osećaj u glavi, već aktivno utiče na donošenje odluka, odnose sa drugima i opšti kvalitet života.
Kako prevazići preteranu brigu: Konkretni koraci
Preterana briga je ozbiljan teret, ali nije nešto sa čime morate da živite. Postoje stvarni koraci koje možete preduzeti da je smanjite i povratite kontrolu. Nije lako, ali je izvodljivo. Evo šta zaista možete da probate:
-
Uhvatite se u koštac sa "šta ako" mislima: Kada primetite da vam se um vrti u krug sa scenarijima "šta ako se desi najgore", zastanite. Postavite sebi jedno pitanje: "Šta ja mogu da uradim SADA povodom ovoga?" Ako postoji konkretan korak, uradite ga. Ako ne postoji, svesno prekinite taj lanac misli. Nije lako, ali vežbom postajete bolji.
-
Odredite "vreme za brigu": Zvuči čudno, ali radi. Umesto da brinete ceo dan, dajte sebi 15 minuta (ne više!) svakog dana u isto vreme (npr. u 17h) da se posvetite svim brigama. Zapišite ih. Kada prođe to vreme, završite. Ako briga iskrsne van tog termina, recite sebi: "O tome ću brinuti u svojih 17h". Ovo pomaže da se briga ne širi na ceo dan.
-
Vratite se u telo: Kada vas preplavi briga, velike su šanse da ste "zaglavljeni" u glavi. Jednostavno prebacite fokus na fizičke senzacije. Osetite stopala na podu, primetite pet stvari koje vidite, tri stvari koje čujete. Udahnite duboko nekoliko puta, osetite kako vam se stomak širi. Ovo prekida tok preteranih misli.
-
Preispitajte "dokaze": Često se preterano brinemo o stvarima za koje nemamo čvrste dokaze da će se desiti. Kada vas neka briga obuzme, zapitajte se: "Šta mi tačno govori da će se ovo loše desiti? Da li je to činjenica ili samo moja pretpostavka?" Velike su šanse da je samo pretpostavka.
-
Pokrenite se: Kada ste anksiozni, telo se napuni adrenalinom. Najbolji način da to oslobodite je fizička aktivnost. Ne morate da idete u teretanu. Brza šetnja od 20 minuta, nekoliko čučnjeva, trčanje uz stepenice. Bilo šta što će vam podići puls i razbiti mentalnu petlju.
-
Pojednostavite "zdrav način života": Nema potrebe za drastičnim promenama. Pokušajte da odete na spavanje u slično vreme svake noći, čak i vikendom. Umesto brze hrane, pokušajte da unesete bar jedan zdrav obrok dnevno. Ove male, dosledne promene zaista prave razliku u tome kako se nosite sa stresom.
-
Pričajte sa nekim kome verujete: Nije sramota reći da se borite. Izaberite prijatelja, člana porodice ili partnera i iskreno im recite kako se osećate. Često, samo izgovaranje brige naglas može smanjiti njenu težinu. Ako osećate da vas briga previše preplavljuje i da ne možete sami, potražite pomoć stručnjaka. Nije znak slabosti, već snage.
Zaključak
Preterana briga je stvarna borba, ali je sasvim moguće naučiti kako da je prevaziđete. Ne očekujte čuda preko noći; ovo je proces. Budite strpljivi sa sobom, primenjujte ove konkretne korake i primetićete značajnu promenu jer je vaš miran um je vredan truda.
Ipak ukoliko preterana briga postane prevelik teret u vašoj svakodnevici, nemojte oklevati da potražite pomoć stručnjaka jer oni mogu zajedno sa vama otkriti uzroke brige i pomoći vam da ih rešite.
Milica Dragić
Dugogodišnji pisac i zaljubljenik u lepotu detalja. Diplomirala sam psihologiju, a inspiraciju pronalazim u pričama koje nakit nosi sa sobom. Pišem o poklonima, emocijama i trenucima koji ostaju zauvek.
