Da li vam je poznat osećaj kada se dlanovi znoje samo pri pomisli na upoznavanje novih ljudi? Ili kada srce ubrzano lupa u momentima kada treba da govorite pred grupom, čak i poznatih lica?
Taj neprijatni osećaj, unutrašnja nelagoda koja parališe u društvenim situacijama, poznata je mnogima i nije reč o običnoj tremi ili stidljivosti. Ovaj osećaj ponekad može da preraste u nešto mnogo veće i izazovnije - socijalnu anksioznost.
Šta je socijalna anksioznost?
Socijalna anksioznost, poznata i kao socijalni anksiozni poremećaj ili socijalna fobija, prevazilazi uobičajenu stidljivost koja je prisutna kod mnogih ljudi. Ova vrsta anksioznosti je intenzivan i uporan strah od društvenih situacija u kojima osoba može biti izložena proceni drugih.
Kada je u pitanju ovaj strah važno je shvatiti da on nije samo neprijatan osećaj, već može značajno ometati svakodnevni život, odlazak na posao, druženje sa prijateljima ili čak obavljanje jednostavnih zadataka u javnosti.
Suština socijalne anksioznosti leži u preteranom strahu od negativne procene, osramoćivanja ili odbijanja od strane drugih.
Simptomi socijalne anksioznosti
Socijalna anksioznost se ne manifestuje samo kroz emocionalne reakcije već je često prate i fizički simptomi, koji mogu biti prilično intenzivni.
Neki od najčešćih simptoma uključuju:
-
Ubrzano lupanje srca
-
Prekomerno znojenje
-
Drhtavica
-
Crvenilo lica
-
Suva usta
-
Otežano disanje
-
Mučnina ili nelagodnost u stomaku
-
Napetost mišića
-
Poteškoće u govoru ili razmišljanju
Pored fizičkih simptoma, prisutni su i kognitivni simptomi, kao što su stalna briga o tome šta će drugi misliti, preterano analiziranje prošlih interakcija i strah od budućih društvenih situacija.
Socijalna fobija u praksi
Socijalna fobija može se manifestovati na različite načine i u različitim intenzitetima. Neke od specifičnih vrsta socijalne fobije uključuju:
-
Strah od javnog nastupa: Ovo je jedan od najčešćih oblika socijalne anksioznoszi, gde osoba oseća izuzetnu anksioznost prilikom bilo kakvog javnog izlaganja pred ljudima.
-
Strah od interakcije sa nepoznatim ljudima: Kod ovog tipa, čak i jednostavni razgovori sa novim osobama mogu izazvati značajnu nelagodu i neprijatnost.
-
Strah od jedenja ili pijenja u javnosti: Osobe sa ovim strahom brinu da će biti posmatrane i osuđivane dok jedu ili piju u javnosti.
-
Strah od pisanja ili rada pred drugima: Kod ovog oblika čak i obavljanje rutinskih zadataka u prisustvu drugih može biti izvor socijalne anksioznosti.
Primeri socijalne anksioznosti:
-
Osoba 1 je zaposlena u firmi i izbegava sve timske proslave i okupljanja van posla, a kada je prinuđena da prisustvuje, drži se po strani, retko učestvuje u razgovorima i oseća konstantnu potrebu da analizira svaku svoju reč i postupak, pitajući se da li je ostavila dobar utisak. Čak i naizgled neobavezno ‘’ćaskanje’’ tokom pauze za ručak za nju predstavlja napor i izvor unutrašnje strepnje.
-
Osoba 2 studira na fakultetu i ima poteškoća da naruči hranu u restoranu ili kafiću, a kada dođe na red, često se zbuni, zaboravi šta je hteo da naruči ili promrmlja nerazumljivo, plašeći se reakcije osoblja i pogleda ostalih gostiju. Čak i jednostavna interakcija poput postavljanja pitanja konobaru izaziva nelagodu i crvenilo u licu.
-
Osoba 3 radi u kancelariji i oseća izuzetnu anksioznost kada mora da iznese svoje ideje ili odgovara na pitanja na sastancima tima. Čak i kada je sigurna u svoje znanje, strah od kritike ili ismevanja je parališe. Srce joj ubrzano lupa, glas joj drhti, a misli joj se blokiraju, što je često navodi da ostane tiha umesto da podeli svoje mišljenje.
Kako nastaje socijalna anksioznost?
Iako socijalna anksioznost često deluje kao "iznenadan" osećaj straha ili nelagode, iza nje se krije složena kombinacija uzroka koji se formiraju kroz vreme. Važno je razumeti da ovaj poremećaj ne nastaje preko noći, on se često razvija postepeno, kao posledica više međusobno povezanih faktora.
1. Porodični i genetski faktori
Ako su članovi porodice imali problema sa anksioznošću ili sličnim poremećajima, verovatnoća za slične teškoće može biti povećana. Genetika, međutim, nije sudbina, ona samo otvara mogućnost, a način na koji odrastamo i kakve poruke dobijamo od roditelja i okruženja imaju ključnu ulogu.
2. Negativna iskustva iz detinjstva
Deca koja su bila zadirkivana, ismevana, strogo kritikovana ili izolovana često razviju strah od procene i odbacivanja. Na primer, ako je osoba jednom bila posramljena jer si rekla nešto “pogrešno” pred razredom, um može povezati slične situacije sa opasnošću, čak i godinama kasnije.
3. Perfekcionizam i nisko samopouzdanje
Osobe sklone perfekcionizmu često osećaju pritisak da uvek budu "besprekorno dobre" u svemu što rade, a najčešće u komunikaciji. Uverenja poput „Moram da kažem pravu stvar“ ili „Ne smem da pogrešim“ podstiču unutrašnji pritisak i povećavaju socijalnu napetost. Istovremeno, nisko samopouzdanje hrani uverenje da nismo dovoljno dobri za druge.
4. Nedostatak socijalnih veština ili iskustva
Ako osoba nije imala mnogo prilika da se druži, da pravi greške i uči iz njih, prirodno je da društvene situacije deluju strano ili zastrašujuće. Ljudi nisu rođeni sa socijalnim veštinama, one se uče, a kada ih ne razvijamo, svaka nova situacija može izgledati kao potencijalna "opasnost".
5. Način razmišljanja (kognitivne distorzije)
Ljudi sa socijalnom anksioznošću često imaju sklonost ka negativnim obrascima razmišljanja, zamišljaju najgori mogući ishod, uvereni su da ih svi posmatraju ili kritikuju, i neprestano analiziraju svoje greške. Ove misli nisu nužno realne, ali deluju istinito i izazivaju jak stres.
Da li su samopouzdanje i socijalna anksioznost povezani?
Samopouzdanje i socijalna anksioznost su usko povezani, i često se može reći da su na suprotnim krajevima kada je u pitanju doživljaj društvenih situacija. Osobe sa niskim samopouzdanjem često imaju negativnu sliku o sebi i preterano su kritične prema sopstvenim postupcima i osobinama.
U društvenim situacijama, ovo nisko samopouzdanje ih čini podložnijim strahu od negativne procene drugih:
Oni veruju da nisu dovoljno dobri, zanimljivi ili kompetentni, što pojačava anksioznost pri pomisli na interakciju. Stalno brinu o tome šta će drugi misliti, kako će ih percipirati i da li će biti prihvaćeni.
Socijalna anksioznost kao prepreka
Socijalna anksioznost može aktivno ometati razvoj i jačanje samopouzdanja kod osoba. Izbegavanje društvenih situacija, koje je često ponašanje kod osoba sa socijalnom anksioznošću, sprečava ih da steknu pozitivna iskustva i povratne informacije koje bi mogle da izgrade njihovo samopouzdanje.
Svaki put kada izbegnu interakciju zbog straha, propuštaju priliku da se suoče sa svojim strahovima i uvide da možda njihove brige nisu realne. Ovaj začarani krug izbegavanja održava nisko samopouzdanje i pojačava anksioznost u budućim situacijama.
Kako se leči socijalna anksioznost?
Važno je znati da se socijalna anksioznost može uspešno lečiti. Postoji nekoliko efikasnih pristupa, a često se kombinuje više metoda za najbolje rezultate. Neki od načina lečenja uključuju:
-
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT): Ova vrsta terapije pomaže osobi da prepozna i promeni negativne obrasce razmišljanja i ponašanja koji doprinose anksioznosti.
-
Terapija izlaganjem: Postepeno izlaganje situacijama kojih se osoba plaši, u kontrolisanim uslovima, pomaže u smanjenju anksioznosti.
-
Grupna terapija: Pruža priliku za deljenje iskustava sa drugima koji se suočavaju sa sličnim problemima i učenje novih strategija suočavanja.
-
Medikamenti: U nekim slučajevima, lekar može preporučiti lekove za smanjenje simptoma anksioznosti.
Pored profesionalne pomoći, postoje i mali koraci koje možete preduzeti u svakodnevnom životu kako biste smanjili anksioznost.
Jedan od zanimljivih alata koji može pomoći u fokusiranju i smanjenju stresa je ADORIA rotirajući prsten za anksioznost i smirenje. Njegov diskretan dizajn i umirujući rotirajući pokret mogu pružiti osećaj uzemljenja u stresnim situacijama, pomažući vam da ostanete prisutni i smireni.
Zaključak
Socijalna anksioznost je izazov sa kojim se mnogi suočavaju, ali važno je znati da niste sami i da postoji put ka poboljšanju. Uz odgovarajuću podršku, terapiju i alate za samopomoć, moguće je smanjiti njene simptome i izgraditi veće samopouzdanje u društvenim interakcijama.
Ne dozvolite da vas strah sputava, potražite pomoć i korak po korak povratite kontrolu nad svojim životom.
Milica Dragić
Dugogodišnji pisac i zaljubljenik u lepotu detalja. Diplomirala sam psihologiju, a inspiraciju pronalazim u pričama koje nakit nosi sa sobom. Pišem o poklonima, emocijama i trenucima koji ostaju zauvek.
