Da li ste ikada osetili onaj iznenadni talas straha i nemira koji vas preplavi bez očiglednog razloga? Odjednom, javlja vam se osećaj da gubite kontrolu nad sobom, da ne možete da dišete, a srce vam lupa kao da će da iskoči iz grudi?
Ako jeste, verovatno ste doživeli napad panike.
Ovi intenzivni osećaji straha i gubitka kontrole mogu biti zastrašujući ostavljajući vas zbunjenim i uplašenim, pogtovo ako ne znate sa čim se suočavate. Ipak, važno je znati da se napadi panike mogu kontrolisati i sprečiti.
Zašto dolazi do napada panike?
Napad panike se jako često dogodi iznenada, bez ikakvog upozorenja. Iako ponekad postoje jasni okidači, poput stresnih situacija ili situacija koje smatramo ‘pretećim’, napadi panike se često javljaju "iz čista mira".
Naučnici još uvek nisu u potpunosti razumeli sve uzroke napada panike, ali postoji nekoliko faktora koji mogu biti ključni:
-
Genetika: Postoje dokazi da genetika može igrati ulogu u sklonosti ka anksioznim poremećajima, uključujući napade panike.
-
Stres: Svakodnevni, nagomilani stres, stresni događaji na poslu ili u privatnom životu,… sve ovo mogu biti okidači za napade panike kod osetljivijih osoba.
-
Trauma: Preživljeno traumatično iskustvo može povećati rizik od napade panike, pogotovo ako postoji okidač koji osobu vrati na traumatičan događaj.
-
Naučeno ponašanje: Ponekad, ako smo u prošlosti imali negativna iskustva vezana za određene situacije ili senzacije u telu, možemo naučiti da reagujemo strahom na slične događaje, što može dovesti do napada panike.
-
Zdravstveni problemi: U retkim slučajevima, određena zdravstvena stanja, poput problema sa štitnom žlezdom ili srcem, mogu imati simptome slične napadu panike. Iz ovog razloga je jako važno konsultovati se sa lekarom ako niste sigurni u uzrok svojih simptoma.
Takođe, bitno je znati da svako može doživeti napad panike, bez obzira na godine, pol ili poreklo.
Simptomi napada panike
Simptomi napada panike mogu biti blagi, do veoma intenzivni i varirati od osobe do osobe. Ovi simptomi obično dostižu svoj vrhunac brzo, i mogu trajati od nekoliko minuta do pola sata.
Neki od najčešćih simptoma uključuju:
-
Ubrzano lupanje srca ili osećaj da srce preskače: Ovo je jedan od najčešćih i najuznemirujućih simptoma kod većine.
-
Znojenje: U napadu panike javlja se i iznenadno znojenje, čak i kada nije vruće.
-
Drhtavica: Javlja se i osećaj unutrašnjeg ili spoljašnjeg drhtanja.
-
Osećaj nedostatka vazduha ili gušenja: Osećaj gušenja, ili kao da ne možete da udahnete dovoljno vazduha.
-
Bol ili nelagodnost u grudima: Može se osetiti kao pritisak, stezanje ili probadanje što dodatno intenzivira napad.
-
Mučnina ili stomačne tegobe: Osećaj nelagodnosti u stomaku, nagon na povraćanje, mučnina.
-
Vrtoglavica, nestabilnost ili nesvestica: Osećaj da ćete pasti ili se onesvestiti.
-
Osećaj nerealnosti (derealizacija) ili odvojenosti od sebe (depersonalizacija): Svet oko vas može delovati čudno ili nestvarno, a vi se možete osećati kao da posmatrate sebe iz daljine.
-
Strah od gubitka kontrole: Javlja se i intenzivan strah da ćete uraditi nešto nepromišljeno ili izgubiti razum, kao da ne možete kontrolisati sebe.
-
Strah od smrti: Snažan osećaj da ćete umreti.
-
Trnjenje ili peckanje: Osećaj mravinjanja u rukama, nogama ili licu.
U praksi, nije neobično da osoba tokom jednog napada panike iskusi nekoliko simptoma istovremeno. Njihov intenzitet može biti veoma zastrašujući i dovesti do uverenja da se dešava nešto opasno po život. Čak i kada za to ne postoji očigledna pretnja.
Da li je jedan napad panike znak za uzbunu?
Doživeti jedan napad panike ne mora nužno značiti da imate anksiozni poremećaj. Mnogi ljudi iskuse napad panike bar jednom u životu pod ekstremnim stresom i umorom.
Međutim, ako se napadi panike ponavljaju, ako živite u stalnom strahu od novog napada ili ako se vaše ponašanje menja zbog straha od panike (na primer, izbegavate određena mesta ili situacije), onda bi to mogao biti znak paničnog poremećaja.
Važno je potražiti stručnu pomoć ako vas napadi panike ometaju u svakodnevnom životu ili izazivaju značajnu nelagodu. Samo stručna lica mogu da postave tačnu dijagnozu i preporuče odgovarajući tretman.
Napad panike i anksioznost: Da li su povezani?
Anksioznost je opšti osećaj brige, nervoze ili nelagode, obično u vezi sa nekim događajem ili neizvesnom situacijom. Dok anksioznost može biti blaga ili intenzivna i može trajati duži vremenski period, napad panike je, s druge strane, iznenadni i intenzivan nalet straha koji dostiže svoj vrhunac u kratkom vremenskom periodu.
Iako napadi panike mogu da se dese kod ljudi koji nemaju generalizovani anksiozni poremećaj, oni su čest simptom paničnog poremećaja.
Panični poremećaj karakteriše ponavljajući, neočekivani napadi panike, praćeni stalnom brigom o tome kada će se sledeći napad dogoditi i strahom od posledica napada. Ljudi sa paničnim poremećajem često razvijaju izbegavajuće ponašanje, trudeći se da izbegnu mesta ili situacije za koje veruju da bi mogle da izazovu napad panike.
Dakle, iako jedan napad panike ne znači nužno anksiozni poremećaj, ponavljani napadi panike i stalni strah od njih su ključni simptomi paničnog poremećaja, koji je vrsta anksioznog poremećaja.
Šta uraditi kada nastupi napad panike?
Kada se nađete usred napada panike, može biti teško setiti se bilo kakvih strategija za suočavanje. Međutim, postoje neke stvari koje možete pokušati da uradite kako biste ga lakše prebrodili:
-
Podsetite sebe da je ovo samo napad panike i da će proći: Uprkos intenzivnim simptomima, napad panike nije opasan po život i neće trajati večno. Podsećanje na ovu činjenicu može pomoći da se smanji osećaj straha.
-
Fokusirajte se na disanje: Vežbe disanja su jedan od prirodnih načina da se umirite. Pokušajte da usporite svoje disanje. Udahnite polako i duboko kroz nos, brojte do četiri, zadržite dah na trenutak, a zatim izdahnite polako kroz usta, brojeći do šest. Ponavljajte ovo nekoliko puta.
-
Prizemljite se: Obratite pažnju na svoje okruženje. Pogledajte oko sebe i imenujte pet stvari koje vidite, četiri stvari koje možete da dodirnete, tri stvari koje čujete, dve stvari koje možete da pomirišete i jednu stvar koju možete da okusite. Ova tehnika može vam pomoći da se vratite u sadašnji trenutak i odvojite od osećaja panike.
-
Ne borite se protiv simptoma: Pokušajte da prihvatite ono što osećate, umesto da se borite protiv toga. Otpor može pojačati anksioznost. Podsetite sebe da su ovi osećaji privremeni.
-
Pronađite sigurno mesto: Ako je moguće, pomerite se na mirnije mesto gde se osećate sigurnije.
-
Razgovarajte sa nekim: Ako ste u blizini nekoga kome verujete, recite mu šta se dešava. Samo izgovaranje svojih strahova može pomoći.
-
Koristite tehnike relaksacije: Ako znate neke tehnike relaksacije, poput progresivne mišićne relaksacije ili vizualizacije, pokušajte da ih primenite.
Pored ovih tehnika, ponekad je korisno imati i diskretan alat koji vam može pomoći da preusmerite fokus u trenucima anksioznosti. Naš ADORIA prsten sa svojim rotirajućim mehanizmom može biti upravo to. Njegova elegantna i nenametljiva izrada omogućava da ga nosite svuda, a jednostavna rotacija prstena može vam pružiti taktilni fokus, pomažući da skrenete misli sa uznemirujućih senzacija i vratite se u sadašnji trenutak. Mnogi ga koriste kao diskretnu podršku u borbi protiv anksioznosti i kao pomoć pri fokusiranju.
Da li ima leka za napade panike?
Da, postoje efikasni tretmani za napade panike i panični poremećaj. Pristup lečenju obično uključuje kombinaciju psihoterapije i, u nekim slučajevima, lekova.
-
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT): KBT je vrsta psihoterapije koja se pokazala veoma efikasnom u lečenju paničnog poremećaja. Terapeut pomaže pacijentu da razume svoje misli i obrasce ponašanja koji doprinose napadima panike. Kroz terapiju, pacijent uči strategije za suočavanje sa anksioznošću i strahom, kao i tehnike za prepoznavanje i menjanje negativnih misli. Jedan od ključnih elemenata KBT-a za panični poremećaj je eksponiranje, gde se pacijent postepeno izlaže situacijama ili telesnim senzacijama kojih se plaši, u kontrolisanim uslovima, kako bi naučio da one nisu opasne.
-
Lekovi: Lekovi poput selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI) i inhibitora preuzimanja serotonin-noradrenalina (SNRI), često se koriste za lečenje anksioznih poremećaja, uključujući panični poremećaj. Benzodiazepini se ponekad prepisuju za kratkotrajno ublažavanje akutnih simptoma panike, ali se obično ne preporučuju za dugotrajnu upotrebu zbog rizika od zavisnosti. Važno je razgovarati sa lekarom o svim opcijama lečenja i potencijalnim neželjenim efektima lekova.
Važno je napomenuti da je proces lečenja individualan i da ono što deluje za jednu osobu ne mora da deluje za drugu. Uz odgovarajući tretman i podršku, većina ljudi koji pate od napada panike može značajno da poboljša svoje stanje i vodi ispunjen život.
Milica Dragić
Dugogodišnji pisac i zaljubljenik u lepotu detalja. Diplomirala sam psihologiju, a inspiraciju pronalazim u pričama koje nakit nosi sa sobom. Pišem o poklonima, emocijama i trenucima koji ostaju zauvek.
